Tišina ih je obvijala.
( Za to vrijeme... )
Ja, Veki i Alex smo prolazile gradom. Za razliku od grobne tišine kod Sussie, nas tri smo veselo šetale i pjevuckale neku pjesmicu. Alex se okrenula i pogledom ciljala nekog dečka. A kako i ne bi kad je bio... jednostavno sladak!
Okrenula sam se i ja te porumenjela od glave do pete kad nam je dečko prišao. Njegove zelene oči... Ma izgledao je tako nestvarno. Prišao je Alex.
- Koliko je sati, znaš li? - upitao je. Glas mu je bio tako mekan i melodičan...
- Neznam ali Vedrana ima sat. - rekla je i pokazala na Vedranu. Neznam zašto, al on njoj uopće nije bio sladak. Ja sam htjela u zemlju propast kad se približio Vedrani koja je stajala kraj mene. Probola ga je pogledom.
- Neznam. - rekla je ledeno.
Znala sam da će mene pitati. Zato sam nataknula slušalice mp3a koji mi je uvijek visio oko vrata.
Još uvijek sam bila zarumenjenja pa sam izvadila mobitel i hinila kako sam bijesna da kako bi dečko pomislio da sam crvena od ljutnje.
- Podne. - promucala sam jer nikako se nisam mogla natjerati da hinim ljutnju kad pred menom stoji vjerojatno najslađi dečko. Još uvijek sam umirala od srama.
- Hvala. - nasmiješio se. E da je meni takav glas...
Kao da potok žubori. Ma s kojeg je on svijeta?! Precute je.
Njegova smeđa kosa je bila uredno počešljana a neki njegovi su ga frendovi promatrali.
Ma jel se to oni meni smiju?! E sad ću ih napucat na Mars.
Hehe, malo sam nervozna. ( Zapravo umirem od nervoze, nemogu ništa reć. Počinjem biti kao Sussie... )
Pogledala sam ga u oči. E nisam više mogla podnijeti taj pogled. Ne, moram ostati vjerna.. Glava će mi puuknuuti!
Je istina je da je slađi od Mikea al ipak je Mike bolji i ... no priznajem, nula je prema ovom dečku.
Ma daj, idemo... ajde Alex, ma daj odvrati pogled, juhuuu...
Odjednom Alex se osjetila čudno. Njena ogrlica je zasvijetlila. Odjednom, oko nje se stvorio veliki nevidljivi štit. Dečko se namrštio i otišao.
I ja i Vedrana smo sve primjetile. Alex se uhvatila za glavu. Užasno ju je boljela.
- Jesi okej? - upitala ju je Vedrana.
- Ne, da, hm... - mucala je Alex. Ja je nikaaad nisam ovakvu vidjela.
Pogledala sam njenu ogrlicu. Svejtlo se polako gasilo.
Sjele smo na zidić.
- Ja mislim da je to radi nakita. - rekla sam i dalje sumnjičavo pogledavajući ogrlicu.
Alex i Vedrana su je također pogledale.
- Imam ideju. Uzmi je u ruku, skoncentriraj se i pomisli na mačku.- rekla je Vedrana.
- Jako smiješno. - odvratila je Alex onim svojim glasom.
- Ma samo pokušaj. - rekla je Vedrana.
Alex ju je pogledala svojim pogledom: ma-nisi-ti-svoja-al-ipak-ću-to-učinit-jer-ćeš-mi-inače-stavit-svoju-smrdljivu-čarapu-pod-nos.
Učinila je to. Hladni metalni privjesak je dotakao njene ruke. Odjednom, oko nje je kružio vrtlog ledenih strelica a ona se sve više podizala u zrak. Vrisak je proparao zrak.Strelice su se spojile u ledenu kuglu a Alex je bila u njoj.
Ja i Vedrana smo preplašeno buljile u nju. Nismo ništa mogle reći. Samo smo drhtale.
Kugla je pukla i razbila se u tisuće komadićaka.
Pred nama je stajala predivna siva mačka plavih ušiju i ledenih očiju. Po njoj je bilo nekoliko plavih bisera.
Plavi vršak repa. Kod šapa su bile dvije metalne narukvice posute biserima.
Skoro sam se onesvijestila. ( Ma dobro, jesam, onesvijestila sam se. )
( Nekoliko minuta kasnije... )
- Eh, gdje sam... - mrmljala sam.
- Sve je okej. - rekla je Alex koja je ponovno bila ona.
- Znači, pomoću nakita se možemo pretvoriti... - mrmljala je Veki.
To nas je saznanje plašilo...
***
Meni je post- užasan.
Stvarno.
Nisam imala baš inspiracije. Dođe mi da zatvorim blog.
- Opa... Ja mislim da tebe više zanima Mike od nastupa... - nasmiješila se Alex onim svojim pokvarenim osmijehom.
- Ja? Što? - pravila sam se glupa. Zapravo, non stop sam mislila na Mikea! Pogledala sam more.
Tako prozirno... mirno i ravno kao ulje... Odjednom, htjela sam biti sama i ostati vječno kraj te mirne površine.
Pogledala sam Vedranu. Ona je previše jaka da bi se na njoj vidjelo da je zaljubljena. Kao da zapušta osjećaje.
U biti, hodala je s Maxom.
- No dobro, ja moram doma. - rekla je Sussie.
- Obećala sam mami da ću pomoć sredit kuću... - nadodala je smiješeći se.
Uistinu, Sussie je imala kuću. Bila je bogata al najnormalnija od svih. Nas tri se žalimo na naše financijsko stanje i miševe u mom i Vekinom stanu dok nas ona promatra.
Nikad se nije žalila ni na šta.
Uvijek je bila nekako... šutljiva.
Zato nam je i bila simpa.
Radi svoje nesigurnosti nije imala puno frendova. Uvijek je bila mirna i povučena.
Za razliku od Alex koja je uvijek bila tako samouvjerena i vatrena.
Potpuno dva različita svijeta.
- Ok, ode nam Sussie. - rekla je Alex.
- Mi ćemo na slaju a njoj ko je kriv što ide pomagat materi. - rekla je Vedrana.
Ali Sussie nije išla pomagati materi.
Nekoliko uglova dalje, stajala je s jednim dečkom.
Dečko je imao plavu kosu i oči boje meda. Bio je odjeven u potpunu bjelinu.
Njegova kruštava kosa mu je padala preko očiju.
Sussie se naslonila na njega.
Osjetila se mirnom. Samo su nježne latice cvjeta breskve padale na zemlju.
Kako je vjetar puhao tako su ih latice okruživale tvoreći izgled kakav je postojao samo u knjigama i filmovima.
***
Nije baš dug al meni se ne sviđa.
Al mislim da je bolji od prošlog.
=D
vi zaključite.
javljajte za postovE!
- Pa, to sigurno nije ničije jer bi se vratio po to. Zašto mi to ne uzmemo? - upita Alex.
- Alex, to je krađa. - prekorila ju je Vedrana.
- A zašto ne? Pa samo je i napušteno, još će progovoriti i počet nas moliti da ga uzmemo. - osvrnula sam se sarkaristično.
Vedrana se zamislila.
- No dobro, dobro, uzesti ćemo ga. - rekla je nesigurno.
Sussie se nasmiješila.
Sve smo zaronile do grebena koji je čvrsto stajao među blago crvenim koraljima.
Nekoliko sitnih ribica nam je proplivalo pred nosom.
Sussie je doplivala do grebena te brzo povukla srebrne narukvice.
Alex je napravila salto u vodi te elegantno dohvatila ogrlicu.
Ostale smo bez kisika pa smo brzo izronile.
Narukvice su zablještale na suncu.
- Vauuuu, predivno! - ciknula je Vedrana.
Dok su se Alex i Sussie divile nakitu, ja i Vedrana smo zaronile da bi dohvatile narukvicu i naušnice.
- Hej gle, ovdje je privjesak u obliku mačke... - rekla je Alex ogledavajući ogrlicu.
Nešto ju je odjednom, povuklo za nogu. Vrisnula je a ja sam izronila.
Vedrana također a i Alex.
- Pomislila sam da je čudovište. - nasmiješila se.
Zakačila sam naušnice na uši.
- Hej, pa na tvojim naušnicama su lisice! - primjetila je Sussie.
- Pa baš su slatke. - nasmiješila sam se.
Vedrana je ogledavala narukvicu.
- Opa. Vuk. - nadodala je Sussie.
- Ja sam gladna. - potužila sam se.
- A kad nisi? - upitale su me jednoglasno.
- Kad spavam. Idemo na sladoled, ja častim. - nasmiješila sam se.
Izašle smo iz mora.
Osušile smo se.
Uzela sam mobitel da pregledam poruke ( LG ^ ^ ).
Čitala sam Mikeovu. Na licu mi se pojavljivao slavodobitan izraz.
Razjapila sam usta.
- Daj zatvori usta, uć će ti komarci u njih. - predbacila mi je Alex.
- Da skratim. U poruci mi je napisao kako misli na mene i... - smiješila sam se zagonetno.
- I što?! Oćemo detalje! - odmah se ubacila Vedrana.
- Ma daj molim te. Imamo koncert na početku školske, ma znaš već, ona priredba kad dolazimo u onu ustanovu gdje psihički gubimo mladost. - rekla sam smijući se.
...
NASTAVLJA SE...
***
Još jedan post, užasan itd...
=)
( Opet ja sa smajlićima! )
Javljajte za postove!
ŠTAFETA:
1. Jesi normalna?
1. Pa... i ne baš...
2. S kolko ćeš proć?
2. S 5 zahvaljujući dobrim starim šalabahterima . =)
3. Što se sluša?
3. Ramirez trenutno al inače Daleka, Bijelo Dugme, TBF... SEVERINA!
4. Imaš msn?
4. Pa normalno da ga imam- ko ga još nema!
5. A koji...?
5. Šta te briga?! vampiricadarkerica@hotmail.com
6. Jel bacaš papirnate avione za vrijeme nastave?
6. Svugdje... i kroz prozor i na profin stol. : )
7. Najmrži predmet?
7. Matiša. Iako imam 5 al mi je profa užas nad užasima.
8. A najdraži?
8. Odmor!
9. Jesi zaljubljena?
9. Nije tvoj poso. Al eto, jesam. ;D
10. Kako stojiš s crtanjem i tim?
10. Ma super.
11. Jel pušiš?
11. Ma daj molin te, naravno da nisan.
12. A markiraš?
12. Samo zemljopis... = (
Predajem štafetu:
1. Alex
2. Sussie
Ugledala sam Sussie.
Brzo sam spremila gitaru, uzela novac te poletjela prema njoj.
Jedna od mojih BF4EVER.
- Heej!! - pozdravila sam ju i zagrlila.
- Aqua! - pozdravila je i ona mene.
Krenule smo prema plaži.
- Mogle bi se okupati. - predloži Sussie.
Kimnula sam.
- Samo nemamo ručnike... - nadoda Sussie.
- Moderna tehnologija ide sve dalje i dalje. - rekla sam smješkajući se.
Izvadila sam mobitel iz torbe i nazvala Vedranu želi li se doći okupati.
Kad je dobila potvrdan odgovor, ja i Sussie su se skinule u kupaće i uletjele u vodu.
- Još malo pa će škola. - rekla sam i protegnula se u vodi.
- Znam. Opet ćemo garant biti ti, ja, Alex i Veki u apartmanu. I to opet istom radi one kučke Nesse. -rekla je Sussie.
- Oh da, a ja ću opet vidjeti Mikea... - sanjarila sam.
- Je a vi samo zajedno svirate. I to bih ja trebala povjerovati. - rekla je Sussie.
- Hej! Pa to je istina! - poprskala sam je vodom.
Sussie je kimnula i zaronila.
- O eno nam i Alex! - primjetila sam.
- A i Vedrana nam je tu. - rekla je Sussie.
Izašle smo iz vode da pozdravimo Vedranu i Alex.
- EEEJ!! - viknula sam iz plićaka.
Alex je s sobom nosila torbu.
Ostavila ju je na šljunku i uskočila u vodu.
- Hej. - pozdravila me.
- Pa kako je bilo? - upitala sam veselo.
- Super. Mada doduše, opet na istom starom brdu s onom plažicom. Pa et' , da ti pravo kažem malo dosadno. - rekla je ležerno.
Vedrana je uskočila te nas sve poprskala.
- Aha, hoćeš rat? I dobit ćeš ga! - nasmijala sam se.
Ja i Alex smo prskale Vedranu dok je Sussie ronila u dubini.
- Alo! Prskaška ekipa! Trenirate za prvenstvo?! Ako niste dovucite se ovdje! Nešto sam našla! - doviknula nam je.
Alex je još jednom poprskala Vedranu te počela plivati.
Uskoro smo se dovukle.
- I? - upita znatiželjno Vedrana.
- Gledajte dolje. Našla sam nešto što bi vam se trebalo svidjeti. - odgovorila je zagonetno Sussie.
Sve smo zaronile.
Tu na kamenu je bio... nakit!
Izronile smo.
- Vaaau koja supp narukvica! - prokomentirala je Vedrana.
- Bolja mi je ogrlica. - nadodala je Alex.
- Meni se sviđaju one zveckave narukvice. - javila se i Sussie.
- A meni naušnice. - namignula sam.
( NASTAVLJA SE... )
Pa s obzirom da sam se dotakla dijela priče kojeg sam se i planirala dotaćii, više ne primam likove.
= )
Nisam imala baš vremena al... napisala sam. Sad trčim na talijanski.
=)
Tipkamo se i javljate mi za posteke!!!
- Aqua , budi se . - budila me Vedrana.
Znale smo se otkad smo bile male.
BF4EVER .
- Mf.... još 5 minuta... - zijevala sam .
Vedrana je jako dobro znala da sam spavalica. Ona je bila ranoranioc.
- Veki pa tek je sedam ujutro... - mrmljala sam , okrenula se na drugu stranu i poklopila glavu jastukom.
Nasmijala se i otišla pripremati doručak.
Živjela sam s njom i njenom majkom jer nisam imala roditelje.
Foxy je legla kraj mene.
Ipak je ona bila kostur-lisica , budna po noći .
Pomazila sam je i nastavila spavati.
Za jedno uru vremena sam se ustala.
Mrzovoljno sam krenula u kuhinju.
Kraj mišolovke je stajao mrtvi miš.
- Halo mama, pa rekla sam ti da nema smisla stavljati mišolovke kad ih Foxy lovi. - rekla sam.
- Znam. Sad makni tog miša. - rekla je mama.
Dohvatila sam gumene rukavice ali me mama presjekla :
- Telekinezom . - rekla je oštro.
Divota. Ionako sam imala trojku iz nje. Nisam se mogla koncentrirati.
Pogledala sam prema mišu.
Zar ne bi bilo sad najlakše zvati Foxy?
Bi ali ona spava.
Usmjerila sam pogled prema mišu i pokušala ga dignuti.
Uzalud.
Pao je opet na pod.
Vedrana se okrenula i brzo ga dignula pomoću telekineze.
Blago njoj.
Heeej a moji talenti?!
To ništa ne koristi?!
Nema veze.
- No dobro , izvolite doručkovati pa možete vani. - rekla je mama.
Na brzinu sam pojela, uzela gitaru i izletjela.
Sjela sam usred trga i počela svirati.
Ljudi su se okupili i stali bacati novčiće u futrolu od gitare.
Dakle, ovo je bio jedan kratak , uvodni post. I da, trebati će mi likova...
Sve vas voli Aqua
